Švedska, Jugovići i ja

Godina je 1966. i industrija doživljava procvat u Švedskoj. Snežana ima četiri godine kada se zajedno sa mamom i tatom doseljava u Strömsnäsbruk u Smålandu iz Beograda, glavnog grada Jugoslavije. Roditelji se zapošljavaju u fabrici papira, Snežana kreće u školu, stiče drugare i privikava se. Čak prevede svoje ime i dobije švedsko, Snövit. Odrasta spokojno, kako kroz jugoslovenski tako i kroz švedski identitet koji je izgradila. Kada Jugoslavija počinje da se raspada, obuzima je kriza identiteta. Snežana je tokom čitavog odrastanja za letnji raspust putovala u Jugoslaviju, njena majka je Srpkinja, otac Hrvat, deda po majci joj je bosanski Srbin, a baka Nemica. Snežana u svojoj porodici nikada nije osetila neki nagoveštaj etničkih sukoba. Ona prati ratove putem vesti i ne uspeva da se pomiri sa slikom Srba kao glavnih krivaca za etničko čišćenje.